српски » бенгалски | 81 [осамдесет и један] | Прошлост 1

৮১ [একাশি] অতীত কাল ১

81 [ēkāśi] atīta kāla 1

писати	লেখা; lēkhā
Он је написао писмо.	সে (ছেলে) একটা চিঠি লিখেছিল ৷; sē (chēlē) ēkaṭā ciṭhi likhēchila
А она је написала разгледницу.	এবং সে (মেয়ে) একটা কার্ড লিখেছিল ৷; ēbaṁ sē (mēẏē) ēkaṭā kārḍa likhēchila
читати	পড়া; paṛā
Он је читао илустровани часопис.	সে (ছেলে) একটা পত্রিকা পড়েছে ৷; sē (chēlē) ēkaṭā patrikā paṛēchē
А она је читала књигу.	এবং সে (মেয়ে) একটা বই পড়েছে ৷; ēbaṁ sē (mēẏē) ēkaṭā ba'i paṛēchē
узети	নেওয়া; nē'ōẏā
Он је узео цигарету.	সে (ছেলে) একটা সিগারেট নিয়েছিল ৷; sē (chēlē) ēkaṭā sigārēṭa niẏēchila
Она је узела комад чоколаде.	সে (মেয়ে) এক টুকরো চকোলেট নিয়েছিল ৷; sē (mēẏē) ēka ṭukarō cakōlēṭa niẏēchila
Он је био неверан, али је она била верна.	সে (ছেলে) বেইমান ছিল, কিন্তু সে (মেয়ে) বিশ্বস্ত ছিল ৷; sē (chēlē) bē'imāna chila, kintu sē (mēẏē) biśbasta chila
Он је био лењ, али је она била вредна.	সে (ছেলে) অলস ছিল, কিন্তু সে (মেয়ে) পরিশ্রমী ছিল ৷; sē (chēlē) alasa chila, kintu sē (mēẏē) pariśramī chila
Он је био сиромашан, али је она била богата.	সে (ছেলে) গরীব ছিল, কিন্তু সে (মেয়ে) বড়লোক ছিল ৷; sē (chēlē) garība chila, kintu sē (mēẏē) baṛalōka chila
Он није имао новца, већ дуговe.	তার (ছেলে) কোনো টাকা ছিল না, কেবল ঋণ ছিল ৷; tāra (chēlē) kōnō ṭākā chila nā, kēbala r̥ṇa chila
Он није имао среће, већ пех.	তার (ছেলে) সৌভাগ্য ছিল না, কেবল দুর্ভাগ্য ছিল ৷; tāra (chēlē) saubhāgya chila nā, kēbala durbhāgya chila
Он није имао успех, већ неуспех.	তার (ছেলে) কোনো সাফল্য ছিল না, কেবল ব্যর্থতা ছিল ৷; tāra (chēlē) kōnō sāphalya chila nā, kēbala byarthatā chila
Он није био задовољан, већ незадовољан.	সে (ছেলে) সন্তুষ্ট ছিল না, বরং অসন্তুষ্ট ছিল ৷; sē (chēlē) santuṣṭa chila nā, baraṁ asantuṣṭa chila
Он није био срећан, већ несрећан.	সে (ছেলে) সুখী ছিল না, বরং দুঃখী ছিল ৷; sē (chēlē) sukhī chila nā, baraṁ duḥkhī chila
Он није био симпатичан, већ антипатичан.	সে (ছেলে) বন্ধুভাবাপন্ন ছিল না, বরং শত্রুভাবাপন্ন ছিল ৷; sē (chēlē) bandhubhābāpanna chila nā, baraṁ śatrubhābāpanna chila

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.