српски » казашки | 1 [један] | Лица

1 [бір] Адамдар

1 [bir] Adamdar

ја	мен; men
ја и ти	мен және сен; men jäne sen
нас двоје	біз екеуіміз; biz ekewimiz
он	ол; ol
он и она	олар; olar
њих двоје	екеуі де; ekewi de
мушкарац	еркек; erkek
жена	әйел; äyel
дете	бала; bala
једна породица	отбасы; otbası
моја породица	менің отбасым; meniñ otbasım
Моја породица је овде.	Менің отбасым осында.; Meniñ otbasım osında.
Ја сам овде.	Мен осындамын.; Men osındamın.
Ти си овде.	Сен осындасың.; Sen osındasıñ.
Он је овде и она је овде.	Олар осында.; Olar osında.
Ми смо овде.	Біз осындамыз.; Biz osındamız.
Ви сте овде.	Сендер осындасыңдар.; Sender osındasıñdar.
Они су сви овде.	Олар бәрі осында.; Olar bäri osında.

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...