српски » бенгалски | 62 [шездесет и два] | Постављати питања 1

৬২ [বাষট্টি] প্রশ্ন জিজ্ঞাসা ১

62 [bāṣaṭṭi] praśna jijñāsā 1

учити	শেখা (শিখতে); śēkhā (śikhatē)
Уче ли ученици много?	শিক্ষার্থীরা কি অনেক কিছু শেখে?; śikṣārthīrā ki anēka kichu śēkhē?
Не, они уче мало.	না, তারা কম শেখে ৷; Nā, tārā kama śēkhē
питати	প্রশ্ন জিজ্ঞাসা করা; praśna jijñāsā karā
Питате ли често учитеља?	আপনি কি বার বার আপনার শিক্ষককে প্রশ্ন জিজ্ঞাসা করেন?; āpani ki bāra bāra āpanāra śikṣakakē praśna jijñāsā karēna?
Не, не питам га често.	না, আমি তাকে বার বার প্রশ্ন জিজ্ঞাসা করি না ৷; Nā, āmi tākē bāra bāra praśna jijñāsā kari nā
одговорити	উত্তর দেওয়া; uttara dē'ōẏā
Одговорите, молим Вас.	অনুগ্রহ করে উত্তর দিন ৷; anugraha karē uttara dina
Ја одговарам.	আমি উত্তর দিই ৷; āmi uttara di'i
радити	কাজ করা; kāja karā
Ради ли он управо?	সে কি এই মুহূর্তে কাজ করছে?; sē ki ē'i muhūrtē kāja karachē?
Да, управо ради.	হ্যাঁ, সে এই মুহূর্তে কাজ করছে ৷; Hyām̐, sē ē'i muhūrtē kāja karachē
долазити	আসা; āsā
Долазите ли Ви?	আপনি কি আসছেন?; āpani ki āsachēna?
Да, долазимо одмах.	হ্যাঁ, আমরা আসছি ৷; Hyām̐, āmarā āsachi
становати	থাকা; thākā
Станујете ли у Берлину?	আপনি কি বার্লিনে থাকেন?; āpani ki bārlinē thākēna?
Да, ја станујем у Берлину.	হ্যাঁ, আমি বার্লিনে থাকি ৷; Hyām̐, āmi bārlinē thāki

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.