српски » хебрејски | 34 [тридесет и четири] | У возу

‫34 [שלושים וארבע]‬ ‫ברכבת‬

34 [shloshim w'arba] barakevet

Да ли je то воз за Берлин?	‫האם זו הרכבת לברלין?‬; ha'im zo/zu harakevet l'berlin?
Када креће воз?	‫באיזו שעה יוצאת הרכבת?‬; b'eyzo sha'ah yotse't harakevet?
Када стиже воз у Берлин?	‫באיזו שעה מגיעה הרכבת לברלין?‬; b'eyzo sha'ah megi'ah harakevet l'berlin?
Извините, смем ли проћи?	‫סליחה, אפשר לעבור?‬; slixah, efshar la'avor?
Мислим да је то моје место.	‫סליחה, זה המקום שלי.‬; slixah, zeh hamaqom sseli.
Мислим да седите на мом месту.	‫סליחה, את / ה יושב / ת במקום שלי.‬; slixah, atah/at yoshev/yoshevet bamaqom sseli.
Где су кола за спавање?	‫היכן נמצא קרון השינה?‬; heykhan nimtsa qaron hasheynah?
Кола за спавање су на крају воза.	‫קרון השינה נמצא בקצה הרכבת.‬; qaron hasheynah nimtsa biqtseh harakevet.
А где је вагон за ручавање? – На почетку.	‫היכן נמצא קרון המסעדה? בתחילת הרכבת.‬; heykhan nimtsa qaron hamis'adah? b'txilat harakevet.
Могу ли спавати доле?	‫אוכל לישון למטה?‬; ukhal lishon l'matah?
Могу ли спавати у средини?	‫אוכל לישון באמצע?‬; ukhal lishon ba'emtsa?
Могу ли спавати горе?	‫אוכל לישון למעלה?‬; ukhal lishon l'ma'lah?
Када смо на граници?	‫מתי נגיע לגבול?‬; matai nagia lagvul?
Колико траје вожња до Берлина?	‫כמה זמן אורכת הנסיעה לברלין?‬; kamah zman orekhet han'sia'h l'berlin?
Да ли воз касни?	‫האם הרכבת מאחרת?‬; ha'im harakevet me'axeret?
Имате ли нешто за читати?	‫יש לך משהו לקרוא?‬; yesh lekha/lakh mash'hu liqro?
Може ли се овде добити нешто за јести и пити?	‫אפשר לקנות כאן משהו לאכול ולשתות?‬; efshar liqnot ka'n mash'hu l'ekhol w'lishtot?
Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова?	‫תוכל / י להעיר אותי בשעה שבע?‬; tukhal/tukhli l'ha'ir oti b'sha'ah sheva?

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?