српски » холандски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [eenenzeventig] iets willen

Шта хоћете ви?	Wat willen jullie?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Willen jullie voetballen?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Willen jullie vrienden bezoeken?
хтети	willen
Ја не желим стићи касно.	Ik wil niet te laat komen.
Ја нећу да идем тамо.	Ik wil niet weggaan.
Ја хоћу да идем кући.	Ik wil naar huis gaan.
Ја хоћу да останем код куће.	Ik wil thuis blijven.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Ik wil alleen zijn.
Хоћеш ли остати овде?	Wil je hier blijven?
Хоћеш ли овде јести?	Wil je hier eten?
Хоћеш ли овде спавати?	Wil je hier slapen?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Wilt u morgen vertrekken?
Хоћете ли остати до сутра?	Wilt u tot morgen blijven?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Wilt u de rekening morgen pas betalen?
Хоћете ли у дискотеку?	Willen jullie naar de disco?
Хоћете ли у биоскоп?	Willen jullie naar de bioscoop?
Хоћете ли у кафић?	Willen jullie naar het café?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!