српски » корејски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [일흔하나] 뭘 원해요

71 [ilheunhana] mwol wonhaeyo

Шта хоћете ви?	당신은 뭘 하기를 원해요?; dangsin-eun mwol hagileul wonhaeyo?
Хоћете ли ви играти фудбал?	당신은 축구하기를 원해요?; dangsin-eun chugguhagileul wonhaeyo?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	당신은 친구를 방문하기를 원해요?; dangsin-eun chinguleul bangmunhagileul wonhaeyo?
хтети	원해요; wonhaeyo
Ја не желим стићи касно.	저는 늦게 도착하는 것을 원하지 않아요.; jeoneun neujge dochaghaneun geos-eul wonhaji anh-ayo.
Ја нећу да идем тамо.	저는 거기 가는 것을 원하지 않아요.; jeoneun geogi ganeun geos-eul wonhaji anh-ayo.
Ја хоћу да идем кући.	저는 집에 가기를 원해요.; jeoneun jib-e gagileul wonhaeyo.
Ја хоћу да останем код куће.	저는 집에 있기를 원해요.; jeoneun jib-e issgileul wonhaeyo.
Ја хоћу да будем сам / сама.	저는 혼자 있기를 원해요.; jeoneun honja issgileul wonhaeyo.
Хоћеш ли остати овде?	당신은 여기서 있기를 원해요?; dangsin-eun yeogiseo issgileul wonhaeyo?
Хоћеш ли овде јести?	당신은 여기서 먹기를 원해요?; dangsin-eun yeogiseo meoggileul wonhaeyo?
Хоћеш ли овде спавати?	당신은 여기서 자기를 원해요?; dangsin-eun yeogiseo jagileul wonhaeyo?
Хоћете ли сутра отпутовати?	당신은 내일 출발하는 것을 원해요?; dangsin-eun naeil chulbalhaneun geos-eul wonhaeyo?
Хоћете ли остати до сутра?	당신은 내일까지 있기를 원해요?; dangsin-eun naeilkkaji issgileul wonhaeyo?
Хоћете ли сутра платити рачун?	당신은 청구서를 내일에서야 지불하기를 원해요?; dangsin-eun cheong-guseoleul naeil-eseoya jibulhagileul wonhaeyo?
Хоћете ли у дискотеку?	디스코장에 가기를 원해요?; diseukojang-e gagileul wonhaeyo?
Хоћете ли у биоскоп?	영화관에 가기를 원해요?; yeonghwagwan-e gagileul wonhaeyo?
Хоћете ли у кафић?	카페에 가기를 원해요?; kapee gagileul wonhaeyo?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!