српски » корејски | 59 [педесет и девет] | У пошти

59 [쉰아홉] 우체국에서

59 [swin-ahob] uchegug-eseo

Где је најближа пошта?	가까운 우체국이 어디 있어요?; gakkaun uchegug-i eodi iss-eoyo?
Је ли далеко најближа пошта?	우체국이 여기서 멀어요?; uchegug-i yeogiseo meol-eoyo?
Где је најближе поштанско сандуче?	가까운 우체통이 어디 있어요?; gakkaun uchetong-i eodi iss-eoyo?
Требам неколико поштанских маркица.	저는 우표 두 장이 필요해요.; jeoneun upyo du jang-i pil-yohaeyo.
За разгледницу и писмо.	엽서와 편지 때문에요.; yeobseowa pyeonji ttaemun-eyo.
Колика је поштарина за Америку?	미국까지의 우편 요금이 얼마예요?; migugkkajiui upyeon yogeum-i eolmayeyo?
Колико је тежак пакет?	소포가 얼마나 무거워요?; sopoga eolmana mugeowoyo?
Могу ли га послати ваздушном поштом?	항공우편으로 보낼 수 있어요?; hang-gong-upyeon-eulo bonael su iss-eoyo?
За колико времена стиже?	도착할 때까지 얼마나 걸려요?; dochaghal ttaekkaji eolmana geollyeoyo?
Где могу телефонирати?	어디서 전화할 수 있어요?; eodiseo jeonhwahal su iss-eoyo?
Где је најближа телефонска говорница?	가까운 공중전화가 어디 있어요?; gakkaun gongjungjeonhwaga eodi iss-eoyo?
Имате ли телефонске картице?	전화카드 있으세요?; jeonhwakadeu iss-euseyo?
Имате ли телефонски именик?	전화번호부 있으세요?; jeonhwabeonhobu iss-euseyo?
Знате ли позивни број за Аустрију?	오스트리아 국가번호를 아세요?; oseuteulia guggabeonholeul aseyo?
Моменат, погледаћу.	잠깐만요, 찾아볼게요.; jamkkanman-yo, chaj-abolgeyo.
Линија је увек заузета.	늘 통화 중이에요.; neul tonghwa jung-ieyo.
Који сте број бирали?	몇 번을 눌렀어요?; myeoch beon-eul nulleoss-eoyo?
Морате прво бирати нулу!	먼저 영 번을 눌러야 해요!; meonjeo yeong beon-eul nulleoya haeyo!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...