српски » румунски | 70 [седамдесет] | нешто желети

70 [şaptezeci] „a dori” ceva

Желите ли пушити?	Doriţi să fumaţi?
Желите ли играти?	Doriţi să dansaţi?
Желите ли шетати?	Doriţi să mergeţi la plimbare?
Ја желим пушити.	Vreau să fumez.
Желиш ли цигарету?	Vrei o ţigară?
Он жели ватру.	El vrea un foc.
Ја желим нешто пити.	Doresc să beau ceva.
Ја желим нешто јести.	Doresc să mănânc ceva.
Ја се желим мало одморити.	Doresc să mă odihnesc puţin.
Ја Вас желим нешто питати.	Doresc să vă întreb ceva.
Ја Вас желим за нешто замолити.	Doresc să vă rog ceva.
Ја Вас желим на нешто позвати.	Doresc să vă invit la ceva.
Шта желите, молим?	Ce doriţi vă rog?
Желите ли кафу?	Doriţi o cafea?
Или радије желите чај?	Sau doriţi mai bine un ceai?
Ми се желимо возити кући.	Vrem să mergem acasă.
Желите ли ви такси?	Vreţi un taxi?
Они желе телефонирати.	Ei vor să dea un telefon.

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...