српски » румунски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [şaptezeci şi unu] „a vrea” ceva

Шта хоћете ви?	Ce vreţi?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Vreţi să jucaţi fotbal?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Vreţi să vizitaţi prieteni?
хтети	a vrea
Ја не желим стићи касно.	Nu vreau să vin târziu.
Ја нећу да идем тамо.	Nu vreau să merg acolo.
Ја хоћу да идем кући.	Vreau să merg acasă.
Ја хоћу да останем код куће.	Vreau să rămân acasă.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Vreau să fiu singur.
Хоћеш ли остати овде?	Vrei să rămâi aici?
Хоћеш ли овде јести?	Vrei să mănânci aici?
Хоћеш ли овде спавати?	Vrei să dormi aici?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Vreţi să plecaţi mâine?
Хоћете ли остати до сутра?	Vreţi să rămâneţi până mâine?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Vreţi să plătiţi factura abia mâine?
Хоћете ли у дискотеку?	Vreţi să mergeţi la discotecă?
Хоћете ли у биоскоп?	Vreţi să mergeţi la cinematograf?
Хоћете ли у кафић?	Vreţi să mergeţi la cafenea?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!