српски » румунски | 68 [шездесет и осам] | велико – мало

68 [şaizeci şi opt] mare – mic

велико и мало	mare şi mic
Слон је велик.	Elefantul este mare.
Миш је мален.	Şoarecele este mic.
тамно и светло	întunecat şi luminos
Ноћ је тамна.	Noaptea este întunecată.
Дан је светао.	Ziua este luminoasă.
старо и младо.	bătrân şi tânăr
Наш деда је јако стар.	Bunicul nostru este foarte bătrân.
Пре 70 година био је још млад.	În urmă cu 70 de ani era încă tânăr.
лепо и ружно	frumos şi urât
Лептир је леп.	Fluturele este frumos.
Паук је ружан.	Păianjenul este urât.
дебело и мршаво	gras şi slab
Жена од 100 кила је дебела.	O femeie la 100 de kilograme este grasă.
Мушкарац од 50 кила је мршав.	Un bărbat la 50 de kilograme este slab.
скупо и јефтино	scump şi ieftin
Ауто је скупо.	Maşina este scumpă.
Новине су јефтине.	Ziarul este ieftin.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.