српски » македонски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [седумдесет и еден] нешто сака

71 [syedoomdyesyet i yedyen] nyeshto saka

Шта хоћете ви?	Што сакате?; Shto sakatye?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Сакате ли да играте фудбал?; Sakatye li da iguratye foodbal?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Сакате ли да си ги посетите пријатели?; Sakatye li da si gui posyetitye priјatyeli?
хтети	сака; saka
Ја не желим стићи касно.	Не сакам да задоцнам.; Nye sakam da zadotznam.
Ја нећу да идем тамо.	Не сакам да одам таму.; Nye sakam da odam tamoo.
Ја хоћу да идем кући.	Сакам да си одам дома.; Sakam da si odam doma.
Ја хоћу да останем код куће.	Сакам да останам дома.; Sakam da ostanam doma.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Сакам да бидам сам / сама.; Sakam da bidam sam / sama.
Хоћеш ли остати овде?	Сакаш ли да останеш овде?; Sakash li da ostanyesh ovdye?
Хоћеш ли овде јести?	Сакаш ли да јадеш овде?; Sakash li da јadyesh ovdye?
Хоћеш ли овде спавати?	Сакаш ли да спиеш овде?; Sakash li da spiyesh ovdye?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Сакате ли да тргнете утре?; Sakatye li da trgunyetye ootrye?
Хоћете ли остати до сутра?	Сакате ли да останете до утре?; Sakatye li da ostanyetye do ootrye?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Сакате ли сметката да ја платите утре?; Sakatye li smyetkata da јa platitye ootrye?
Хоћете ли у дискотеку?	Сакате ли во диско?; Sakatye li vo disko?
Хоћете ли у биоскоп?	Сакате ли во кино?; Sakatye li vo kino?
Хоћете ли у кафић?	Сакате ли во кафуле?; Sakatye li vo kafoolye?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!