српски » словеначки | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [enainsedemdeset] nekaj hoteti (želeti)

Шта хоћете ви?	Kaj hočete?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Hočete igrati nogomet?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Hočete obiskati prijatelje?
хтети	hoteti
Ја не желим стићи касно.	Nočem priti pozno.
Ја нећу да идем тамо.	Nočem iti tja.
Ја хоћу да идем кући.	Hočem (iti) domov.
Ја хоћу да останем код куће.	Hočem ostati doma.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Hočem biti sam(a).
Хоћеш ли остати овде?	Hočeš ostati tukaj?
Хоћеш ли овде јести?	Hočeš jesti tukaj?
Хоћеш ли овде спавати?	Hočeš spati tukaj?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Hočete jutri odpotovati?
Хоћете ли остати до сутра?	Hočete ostati do jutri?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Hočete plačati račun šele jutri?
Хоћете ли у дискотеку?	Hočete v disko?
Хоћете ли у биоскоп?	Hočete v kino?
Хоћете ли у кафић?	Hočete v kavarno?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!