српски » словеначки | 18 [осамнаест] | Чишћење куће

18 [osemnajst] Veliko čiščenje

Данас је субота.	Danes je sobota.
Данас имамо времена.	Danes imamo čas.
Данас чистимо стан.	Danes počistimo stanovanje.
Ја чистим купатило.	Jaz čistim kopalnico.
Мој муж пере ауто.	Mož pere avto.
Деца перу бицикла.	Otroci čistijo kolesa. / Otroka čistita kolesi (kolesa).
Бака залива цвеће.	Babica zaliva rože.
Деца поспремају дечију собу.	Otroci pospravljajo (Otroka pospravljata) otroško sobo.
Мој муж поспрема свој писаћи сто.	Mož pospravlja svojo pisalno mizo.
Ја стављам веш у машину за прање веша.	Jaz vlagam perilo v pralni stroj.
Ја простирем веш.	Jaz obešam perilo.
Ја пеглам веш.	Jaz likam perilo.
Прозори су прљави.	Okna so umazana.
Под је прљав.	Tla so umazana.
Посуђе је прљаво.	Posoda je umazana.
Ко чисти прозоре?	Kdo pomiva okna?
Ко усисава прашину?	Kdo sesa prah?
Ко пере посуђе?	Kdo pomiva posodo?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!