српски » румунски | 76 [седамдесет и шест] | нешто образложити 2

76 [şaptezeci şi şase] a „argumenta” ceva 2

Зашто ниси дошао / дошла?	De ce nu ai venit?
Био / Била сам болестан / болесна.	Am fost bolnav.
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна.	Nu am venit pentru că am fost bolnav.
Зашто она није дошла?	De ce nu a venit?
Она је била уморна.	Ea era obosită.
Она није дошла, јер је била уморна.	Ea nu a venit pentru că era obosită.
Зашто он није дошао?	De ce nu a venit?
Он није имао воље.	El nu avea chef.
Он није дошао, јер није имао воље.	El nu a venit pentru că nu avea chef.
Зашто ви нисте дошли?	De ce nu aţi venit?
Наш ауто је покварен.	Maşina noastră este stricată.
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен.	Nu am venit pentru că maşina noastră este stricată.
Зашто људи нису дошли?	De ce nu au venit oamenii?
Пропустили су воз.	Au pierdut trenul.
Они нису дошли, јер су пропустили воз.	Nu au venit pentru că au pierdut trenul.
Зашто ти ниси дошао / дошла?	De ce nu ai venit?
Ја нисам смео / смела.	Nu am avut voie.
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела.	Nu am venit pentru că nu am avut voie.

Компјутер је у стању да реконструише речи које је чуо

Човек већ одавно машта о томе да чита туђе мисли. Свако је у једном тренутку пожелео да може да прочита мисли неке особе. Но овај сан се још увек није остварио. Чак ни уз помоћ модерне технологије нисмо у стању да читамо мисли. То што други мисле остаје тајна. Зато можемо препознати шта други чују! Доказ за ово налазимо у научним експериментима. Научницима је пошло за руком да реконструишу речи које су чули. У ту сврху је вршена анализа можданих таласа испитаника. Када нешто чујемо, мозак постаје активан. Он мора прерадити садржај који је чуо. У том процесу долази до стварања једног одређеног облика активности. Ту активност можемо забележити уз помоћ електрода. Тај запис се такође може даље прерађивати. Уз помоћ компјутера може се преводити у звучни облик. На овај начин се се реч која се чује може препознати. Овај принцип функционише са свим речима. Свака реч коју чујемо производи одређени сигнал. Тај сигнал увек има везе са звучањем речи. Сада га “само” треба превести у звучни сигнал. Уколико нам је облик речи познат, знамо и о којој се речи ради. У експерименту су испитаници слушали и праве и измишљене речи. Значи, део ријечи које су се чуле није постојао. Упркос томе и оне су се могле реконструисати. Компјутер може изговарати тако препознате речи. Такође је могуће приказати их на монитору. Научници се надају да ће ускоро бити у могућности да боље разумеју језичке сигнале. Тако се сан о читању мисли наставља ...