српски » румунски | 73 [седамдесет и три] | нешто смети

73 [şaptezeci şi trei] „a avea voie” ceva

Смеш ли већ возити ауто?	Ai voie să conduci deja?
Смеш ли већ пити алкохол?	Ai voie să bei deja alcool?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство?	Ai voie să călătoreşti deja singur în străinătate?
смети	a avea voie
Смемо ли овде пушити?	Avem voie să fumăm aici?
Сме ли се овде пушити?	Se poate fuma aici?
Сме ли се платити кредитном картицом?	Se poate plăti cu carte de credit?
Сме ли се платити чеком?	Se poate plăti cu cec?
Сме ли се платити само готовином?	Se poate plăti numai cash?
Смем ли телефонирати?	Am voie să dau şi eu un telefon?
Смем ли нешто питати?	Am voie să întreb şi eu ceva?
Смем ли нешто рећи?	Am voie să spun şi eu ceva?
Он не сме спавати у парку.	Nu are voie să doarmă în parc.
Он не сме спавати у ауту.	Nu are voie să doarmă în maşină.
Он не сме спавати на железничкој станици.	Nu are voie să doarmă în gară.
Смемо ли сести?	Putem lua loc?
Смемо ли добити јеловник?	Ne daţi vă rugăm meniul?
Можемо ли платити одвојено?	Putem plăti separat?

Матерњи језик - емоционалан, страни језик - рационалан?

Док учимо стране језике наш мозак се стимулише. У процесу учења мења се и мишљење. Постајемо све креативнији и флексибилнији. За људе који говоре више од једног језика комплексно размишљање је такође лакше. Учењем вежбамо памћење. Што више учимо то бољ функционише. Онај ко је савладао многе језике и друге ствари учи брзо. Он може дуже времена под пуном концентрацијом размишљати о једној ствари. И зато проблеме брже решава. Вишејезичне особе су и много одлучније. На који начин доносе одлуке такође зависи од језика. Језик на којем размишљамо утиче на доношење одлука. Психолози су у оквиру јеdне студије испитивали већи број особа. Сви испитаници су били двојезични. Уз матерњи су говорили још један језик. Испитаници су морали да одговоре на једно питање. Питање се односило на решење порблема. Током теста испитаници су морали да се одлуче између две опције. Једна опција носила је у себи много више ризика него она друга. Испитаници су морали да дају одговор на оба језика. Када се променио језик, променио се и одговор! Кад су говорили матерњи језик, испитаници су се одлучивали за ризичнију варијанту. На страном језику је то била сигурнија опција. Након теста је требало да се испитаници кладе. И овом приликом су постојале видне разлике. Док су се служили страним језиком, били су много разумнији. Научници претпостављају да се на страном језику боље концентришемо. Зато одлуке не доносимо емоционално већ рационално.