српски » летонски | 81 [осамдесет и један] | Прошлост 1

81 [astoņdesmit viens] Pagātne 1

писати	rakstīt
Он је написао писмо.	Viņš rakstīja vēstuli.
А она је написала разгледницу.	Un viņa rakstīja pastkarti.
читати	lasīt
Он је читао илустровани часопис.	Viņš lasīja ilustrētu žurnālu.
А она је читала књигу.	Un viņa lasīja grāmatu.
узети	ņemt
Он је узео цигарету.	Viņš paņēma cigareti.
Она је узела комад чоколаде.	Viņa paņēma gabaliņu šokolādes.
Он је био неверан, али је она била верна.	Viņš bija neuzticīgs, bet viņa bija uzticīga.
Он је био лењ, али је она била вредна.	Viņš bija slinks, bet viņa bija čakla.
Он је био сиромашан, али је она била богата.	Viņš bija nabadzīgs, bet viņa bija bagāta.
Он није имао новца, већ дуговe.	Viņam nebija naudas, bet bija parādi.
Он није имао среће, већ пех.	Viņam nebija laimes, bet bija nelaimes.
Он није имао успех, већ неуспех.	Viņam nebija panākumu, bet bija neveiksmes.
Он није био задовољан, већ незадовољан.	Viņš nebija apmierināts, bet bija neapmierināts.
Он није био срећан, већ несрећан.	Viņš nebija laimīgs, bet bija nelaimīgs.
Он није био симпатичан, већ антипатичан.	Viņš nebija simpātisks, bet bija nesimpātisks.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.