српски » летонски | 58 [педесет и осам] | Делови тела

58 [piecdesmit astoņi] Ķermeņa daļas

Ја цртам мушкарца.	Es zīmēju vīrieti.
Прво главу.	Vispirms galvu.
Мушкарац носи шешир.	Vīrietim ir platmale.
Коса се не види.	Matus neredz.
Уши се такође не виде.	Ausis arī neredz.
Леђа се такође не виде.	Muguru arī neredz.
Ја цртам очи и уста.	Es zīmēju acis un muti.
Мушкарац плеше и смеје се.	Vīrietis dejo un smejas.
Мушкарац има дуг нос.	Vīrietim ir garš deguns.
Он носи штап у рукама.	Rokās viņš tur spieķi.
Он такође носи шал око врата.	Ap kaklu viņam ir šalle.
Зима је и хладно је.	Ir ziema un ir auksts.
Руке су снажне.	Rokas ir spēcīgas.
Ноге су такође снажне.	Kājas arī ir spēcīgas.
Мушкарац је од снега.	Vīrs ir no sniega.
Он не носи панталоне и мантил.	Viņam nav bikšu un mēteļa.
Али мушкарац се не смрзава.	Bet vīram nesalst.
Он је Снешко Белић.	Tas ir sniegavīrs.

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.