српски » фински | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [seitsemänkymmentäyksi] haluta jotakin 2

Шта хоћете ви?	Mitä haluatte?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Haluatteko pelata jalkapalloa?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Haluatteko käydä kylässä ystävien luona?
хтети	haluta
Ја не желим стићи касно.	En halua tulla myöhään.
Ја нећу да идем тамо.	En halua mennä.
Ја хоћу да идем кући.	Haluan mennä kotiin.
Ја хоћу да останем код куће.	Haluan jäädä kotiin.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Haluan olla yksin.
Хоћеш ли остати овде?	Haluatko jäädä tänne?
Хоћеш ли овде јести?	Haluatko syödä täällä?
Хоћеш ли овде спавати?	Haluatko nukkua täällä?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Haluatteko lähteä huomenna?
Хоћете ли остати до сутра?	Haluatteko jäädä huomiseen?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Haluatteko maksaa laskun vasta huomenna?
Хоћете ли у дискотеку?	Haluatteko mennä diskoon?
Хоћете ли у биоскоп?	Haluatteko mennä elokuviin?
Хоћете ли у кафић?	Haluatteko mennä kahvilaan?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!