српски » фински | 58 [педесет и осам] | Делови тела

58 [viisikymmentäkahdeksan] Ruumiinosia

Ја цртам мушкарца.	Minä piirrän miehen.
Прво главу.	Ensin pään.
Мушкарац носи шешир.	Miehellä on hattu päässä.
Коса се не види.	Hiuksia ei näe.
Уши се такође не виде.	Korvia ei myöskään näe.
Леђа се такође не виде.	Selkää ei myöskään näe.
Ја цртам очи и уста.	Minä piirrän silmät ja suun.
Мушкарац плеше и смеје се.	Mies tanssii ja nauraa.
Мушкарац има дуг нос.	Miehellä on pitkä nenä.
Он носи штап у рукама.	Hänellä on keppi kädessään.
Он такође носи шал око врата.	Hänellä on myös kaulahuivi kaulan ympäri.
Зима је и хладно је.	On talvi ja on kylmä.
Руке су снажне.	Kädet ovat voimakkaat.
Ноге су такође снажне.	Jalat ovat myös voimakkaat.
Мушкарац је од снега.	Mies on lumesta.
Он не носи панталоне и мантил.	Hänellä ei ole päällään housuja eikä takkia.
Али мушкарац се не смрзава.	Mutta hänellä ei ole kylmä.
Он је Снешко Белић.	Hän on lumiukko.

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.