српски » турски | 81 [осамдесет и један] | Прошлост 1

81 [seksen bir] Geçmiş zaman 1

писати	yazmak
Он је написао писмо.	O (erkek) bir mektup yazdı.
А она је написала разгледницу.	O da (kadın) bir kart yazmıştı.
читати	okumak
Он је читао илустровани часопис.	O (erkek) bir dergi okudu.
А она је читала књигу.	O da (kadın) bir kitap okudu.
узети	almak
Он је узео цигарету.	O (erkek) bir sigara aldı.
Она је узела комад чоколаде.	O (kadın) bir parça çikolata aldı.
Он је био неверан, али је она била верна.	O (erkek) sadık değildi, ama o (kadın) sadıktı.
Он је био лењ, али је она била вредна.	O (erkek) tembeldi, ama o (kadın) çalışkandı.
Он је био сиромашан, али је она била богата.	O (erkek) fakirdi, ama o (kadın) zengindi.
Он није имао новца, већ дуговe.	Onun (erkek) parası değil, bilakis borçları vardı.
Он није имао среће, већ пех.	O (erkek) şanslı değil, bilakis talihsizdi.
Он није имао успех, већ неуспех.	O (erkek) başarılı değil, bilakis başarısızdı.
Он није био задовољан, већ незадовољан.	O (erkek) memnun değil, hoşnutsuzdu.
Он није био срећан, већ несрећан.	O (erkek) mutlu değil, mutsuzdu.
Он није био симпатичан, већ антипатичан.	O (erkek) sempatik değil, antipatikti.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.