српски » норвешки - Nynorsk | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [syttiein] ville noko 2

Шта хоћете ви?	Kva vil de?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Vil de spele fotball?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Vil de besøkje vener?
хтети	ville
Ја не желим стићи касно.	Eg vil ikkje kome for seint.
Ја нећу да идем тамо.	Eg vil ikkje gå dit.
Ја хоћу да идем кући.	Eg vil gå heim.
Ја хоћу да останем код куће.	Eg vil bli heime.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Eg vil vere åleine.
Хоћеш ли остати овде?	Vil du bli her?
Хоћеш ли овде јести?	Vil du ete her?
Хоћеш ли овде спавати?	Vil du sove her?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Vil du køyre i morgon?
Хоћете ли остати до сутра?	Vil du bli til i morgon?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Vil du betale rekninga i morgon?
Хоћете ли у дискотеку?	Vil de på diskotek?
Хоћете ли у биоскоп?	Vil de på kino?
Хоћете ли у кафић?	Vil de på kafe?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!