српски » норвешки - Nynorsk | 13 [тринаест] | Делатности

13 [tretten] Aktivitetar

Шта ради Марта?	Kva gjer Martha?
Она ради у бироу.	Ho arbeider på kontoret.
Она ради на компјутеру.	Ho jobbar med datamaskina.
Где је Марта?	Kvar er Martha?
У биоскопу.	På kino.
Она гледа филм.	Ho ser på film.
Шта ради Петaр?	Kva gjer Peter?
Он студира на универзитету.	Han studerer på universitetet.
Он студира језике.	Han studerer språk.
Где је Петaр?	Kvar er Peter?
У кафићу.	På kafe.
Он пије кафу.	Han drikk kaffi.
Куда радо иду?	Kvar likar dei å gå?
На концерт.	På konsert.
Они радо слушају музику.	Dei likar å høyre på musikk.
Куда они не иду радо?	Kvar likar dei ikkje å gå?
У диско.	På diskotek.
Они не плешу радо.	Dei likar ikkje å danse.

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!