српски » летонски | 76 [седамдесет и шест] | нешто образложити 2

76 [septiņdesmit seši] kaut ko pamatot 2

Зашто ниси дошао / дошла?	Kāpēc tu neatnāci?
Био / Била сам болестан / болесна.	Es biju slima.
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна.	Es neatnācu, jo biju slima.
Зашто она није дошла?	Kāpēc viņa neatnāca?
Она је била уморна.	Viņa bija nogurusi.
Она није дошла, јер је била уморна.	Viņa neatnāca, jo bija nogurusi.
Зашто он није дошао?	Kāpēc viņš neatnāca?
Он није имао воље.	Viņam nebija vēlēšanās.
Он није дошао, јер није имао воље.	Viņš neatnāca, jo viņam nebija vēlēšanās.
Зашто ви нисте дошли?	Kāpēc jūs neatnācāt?
Наш ауто је покварен.	Mūsu mašīna saplīsa.
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен.	Mēs neatnācām, jo mūsu mašīna saplīsa.
Зашто људи нису дошли?	Kāpēc ļaudis neatnāca?
Пропустили су воз.	Viņi nokavēja vilcienu.
Они нису дошли, јер су пропустили воз.	Viņi neatnāca, jo nokavēja vilcienu.
Зашто ти ниси дошао / дошла?	Kāpēc tu neatnāci?
Ја нисам смео / смела.	Es nedrīkstēju.
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела.	Es neatnācu, jo nedrīkstēju.

Компјутер је у стању да реконструише речи које је чуо

Човек већ одавно машта о томе да чита туђе мисли. Свако је у једном тренутку пожелео да може да прочита мисли неке особе. Но овај сан се још увек није остварио. Чак ни уз помоћ модерне технологије нисмо у стању да читамо мисли. То што други мисле остаје тајна. Зато можемо препознати шта други чују! Доказ за ово налазимо у научним експериментима. Научницима је пошло за руком да реконструишу речи које су чули. У ту сврху је вршена анализа можданих таласа испитаника. Када нешто чујемо, мозак постаје активан. Он мора прерадити садржај који је чуо. У том процесу долази до стварања једног одређеног облика активности. Ту активност можемо забележити уз помоћ електрода. Тај запис се такође може даље прерађивати. Уз помоћ компјутера може се преводити у звучни облик. На овај начин се се реч која се чује може препознати. Овај принцип функционише са свим речима. Свака реч коју чујемо производи одређени сигнал. Тај сигнал увек има везе са звучањем речи. Сада га “само” треба превести у звучни сигнал. Уколико нам је облик речи познат, знамо и о којој се речи ради. У експерименту су испитаници слушали и праве и измишљене речи. Значи, део ријечи које су се чуле није постојао. Упркос томе и оне су се могле реконструисати. Компјутер може изговарати тако препознате речи. Такође је могуће приказати их на монитору. Научници се надају да ће ускоро бити у могућности да боље разумеју језичке сигнале. Тако се сан о читању мисли наставља ...