српски » летонски | 13 [тринаест] | Делатности

13 [trīspadsmit] Darbības

Шта ради Марта?	Ko dara Marta?
Она ради у бироу.	Viņa strādā birojā.
Она ради на компјутеру.	Viņa strādā pie datora.
Где је Марта?	Kur ir Marta?
У биоскопу.	Kino.
Она гледа филм.	Viņa skatās filmu.
Шта ради Петaр?	Ko dara Pēteris?
Он студира на универзитету.	Viņš studē universitātē.
Он студира језике.	Viņš studē valodas.
Где је Петaр?	Kur ir Pēteris?
У кафићу.	Kafejnīcā.
Он пије кафу.	Viņš dzer kafiju.
Куда радо иду?	Kurp viņi labprāt iet?
На концерт.	Uz koncertu.
Они радо слушају музику.	Viņi labprāt klausās mūziku.
Куда они не иду радо?	Kurp viņi iet nelabprāt?
У диско.	Uz diskotēku.
Они не плешу радо.	Viņi dejo nelabprāt.

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!