српски » грузијски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [სამოცდათერთმეტი] სურვილი

71 [samotsdatertmet'i] survili

Шта хоћете ви?	რა გინდათ თქვენ?; ra gindat tkven?
Хоћете ли ви играти фудбал?	ფეხბურთის თამაში გინდათ?; pekhburtis tamashi gindat?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	მეგობრების მონახულება გინდათ?; megobrebis monakhuleba gindat?
хтети	სურვილი; survili
Ја не желим стићи касно.	არ მინდა გვიან მოვიდე.; ar minda gvian movide.
Ја нећу да идем тамо.	იქ წასვლა არ მინდა.; ik ts'asvla ar minda.
Ја хоћу да идем кући.	სახლში წასვლა მინდა.; sakhlshi ts'asvla minda.
Ја хоћу да останем код куће.	სახლში დარჩენა მსურს.; sakhlshi darchena msurs.
Ја хоћу да будем сам / сама.	მარტო ყოფნა მსურს.; mart'o qopna msurs.
Хоћеш ли остати овде?	აქ გინდა დარჩენა?; ak ginda darchena?
Хоћеш ли овде јести?	აქ გინდა ჭამა?; ak ginda ch'ama?
Хоћеш ли овде спавати?	აქ გინდა ძილი?; ak ginda dzili?
Хоћете ли сутра отпутовати?	ხვალ გსურთ გამგზავრება?; khval gsurt gamgzavreba?
Хоћете ли остати до сутра?	ხვალამდე გსურთ დარჩენა?; khvalamde gsurt darchena?
Хоћете ли сутра платити рачун?	ანგარიშის გადახდა ხვალ გსურთ?; angarishis gadakhda khval gsurt?
Хоћете ли у дискотеку?	დისკოთეკაზე გინდათ?; disk'otek'aze gindat?
Хоћете ли у биоскоп?	კინოში გინდათ?; k'inoshi gindat?
Хоћете ли у кафић?	კაფეში გინდათ?; k'apeshi gindat?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!