Разговорник

MP3

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

81 [quatre-vingt-un]	Passé 1

Изаберите како желите да видите превод:

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.

Није пронађен ниједан видео!

Преузимања су БЕСПЛАТНА за личну употребу, јавне школе или некомерцијалне сврхе.
УГОВОР О ЛИЦЕНЦИ | Молимо пријавите све грешке или нетачне преводе овде!
Импресум | © Цопиригхт 2007 - 2025 Goethe Verlag Starnberg и даваоци лиценци.
Сва права задржана. Контакт

писати	é_r_r_ écrire é_____ écrire ______ écrire
Он је написао писмо.	I_ é_r_v_i_ u_e l_t_r_. Il écrivait une lettre. I_ é_______ u__ l______ Il écrivait une lettre. __ ________ ___ _______ Il écrivait une lettre.
А она је написала разгледницу.	E_ e_l_ é_r_v_i_ u_e c_r_e_ Et elle écrivait une carte. E_ e___ é_______ u__ c_____ Et elle écrivait une carte. __ ____ ________ ___ ______ Et elle écrivait une carte.

читати	l_r_ lire l___ lire ____ lire
Он је читао илустровани часопис.	I_ l_s_i_ u_ m_g_z_n_. Il lisait un magazine. I_ l_____ u_ m________ Il lisait un magazine. __ ______ __ _________ Il lisait un magazine.
А она је читала књигу.	E_ e_l_ l_s_i_ u_ l_v_e_ Et elle lisait un livre. E_ e___ l_____ u_ l_____ Et elle lisait un livre. __ ____ ______ __ ______ Et elle lisait un livre.

узети	p_e_d_e prendre p______ prendre _______ prendre
Он је узео цигарету.	I_ p_e_a_t u_e c_g_r_t_e_ Il prenait une cigarette. I_ p______ u__ c_________ Il prenait une cigarette. __ _______ ___ __________ Il prenait une cigarette.
Она је узела комад чоколаде.	E_l_ p_e_a_t u_ m_r_e_u d_ c_o_o_a_. Elle prenait un morceau de chocolat. E___ p______ u_ m______ d_ c________ Elle prenait un morceau de chocolat. ____ _______ __ _______ __ _________ Elle prenait un morceau de chocolat.

Он је био неверан, али је она била верна.	A_o_s q_’_l é_a_t i_f_d_l_, e_l_ é_a_t f_d_l_. Alors qu’il était infidèle, elle était fidèle. A____ q____ é____ i________ e___ é____ f______ Alors qu’il était infidèle, elle était fidèle. _____ _____ _____ _________ ____ _____ _______ Alors qu’il était infidèle, elle était fidèle.
Он је био лењ, али је она била вредна.	A_o_s q_’_l é_a_t p_r_s_e_x_ e_l_ é_a_t d_l_g_n_e_ Alors qu’il était paresseux, elle était diligente. A____ q____ é____ p_________ e___ é____ d_________ Alors qu’il était paresseux, elle était diligente. _____ _____ _____ __________ ____ _____ __________ Alors qu’il était paresseux, elle était diligente.
Он је био сиромашан, али је она била богата.	A_o_s q_’_l é_a_t p_u_r_, e_l_ é_a_t r_c_e_ Alors qu’il était pauvre, elle était riche. A____ q____ é____ p______ e___ é____ r_____ Alors qu’il était pauvre, elle était riche. _____ _____ _____ _______ ____ _____ ______ Alors qu’il était pauvre, elle était riche.

Он није имао новца, већ дуговe.	I_ n_a_a_t p_s d_a_g_n_, m_i_ a_ c_n_r_i_e d_s d_t_e_. Il n’avait pas d’argent, mais au contraire des dettes. I_ n______ p__ d________ m___ a_ c________ d__ d______ Il n’avait pas d’argent, mais au contraire des dettes. __ _______ ___ _________ ____ __ _________ ___ _______ Il n’avait pas d’argent, mais au contraire des dettes.
Он није имао среће, већ пех.	I_ n_a_a_t p_s d_ c_a_c_, m_i_ a_ c_n_r_i_e d_ l_ m_l_h_n_e_ Il n’avait pas de chance, mais au contraire de la malchance. I_ n______ p__ d_ c______ m___ a_ c________ d_ l_ m_________ Il n’avait pas de chance, mais au contraire de la malchance. __ _______ ___ __ _______ ____ __ _________ __ __ __________ Il n’avait pas de chance, mais au contraire de la malchance.
Он није имао успех, већ неуспех.	I_ n_a_a_t p_s d_ s_c_è_, m_i_ a_ c_n_r_i_e d_s é_h_c_. Il n’avait pas de succès, mais au contraire des échecs. I_ n______ p__ d_ s______ m___ a_ c________ d__ é______ Il n’avait pas de succès, mais au contraire des échecs. __ _______ ___ __ _______ ____ __ _________ ___ _______ Il n’avait pas de succès, mais au contraire des échecs.

Он није био задовољан, већ незадовољан.	I_ n_é_a_t p_s h_u_e_x_ m_i_ a_ c_n_r_i_e m_l_e_r_u_. Il n’était pas heureux, mais au contraire malheureux. I_ n______ p__ h_______ m___ a_ c________ m__________ Il n’était pas heureux, mais au contraire malheureux. __ _______ ___ ________ ____ __ _________ ___________ Il n’était pas heureux, mais au contraire malheureux.
Он није био срећан, већ несрећан.	I_ n_é_a_t p_s c_a_c_u_, m_i_ a_ c_n_r_i_e m_l_h_n_e_x_ Il n’était pas chanceux, mais au contraire malchanceux. I_ n______ p__ c________ m___ a_ c________ m___________ Il n’était pas chanceux, mais au contraire malchanceux. __ _______ ___ _________ ____ __ _________ ____________ Il n’était pas chanceux, mais au contraire malchanceux.
Он није био симпатичан, већ антипатичан.	I_ n_é_a_t p_s s_m_a_h_q_e_ m_i_ a_ c_n_r_i_e a_t_p_t_i_u_. Il n’était pas sympathique, mais au contraire antipathique. I_ n______ p__ s___________ m___ a_ c________ a____________ Il n’était pas sympathique, mais au contraire antipathique. __ _______ ___ ____________ ____ __ _________ _____________ Il n’était pas sympathique, mais au contraire antipathique.

Разговорник

Историја лингвистике

Мени

Линкови

Преузмите нашу апликацију