српски » француски | 68 [шездесет и осам] | велико – мало

68 [soixante-huit] grand – petit

велико и мало	grand et petit
Слон је велик.	L’éléphant est grand.
Миш је мален.	La souris est petite.
тамно и светло	sombre et clair
Ноћ је тамна.	La nuit est sombre.
Дан је светао.	Le jour est clair.
старо и младо.	vieux et jeune
Наш деда је јако стар.	Notre grand-père est très vieux.
Пре 70 година био је још млад.	Il y a 70 ans il était encore jeune.
лепо и ружно	beau et laid
Лептир је леп.	Le papillon est beau.
Паук је ружан.	L’araignée est laide.
дебело и мршаво	gros et maigre
Жена од 100 кила је дебела.	Une femme de cent kg est grosse.
Мушкарац од 50 кила је мршав.	Un homme de cinquante kg est maigre.
скупо и јефтино	cher et bon marché
Ауто је скупо.	L’automobile est chère.
Новине су јефтине.	Le journal est bon marché.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.