српски » фински | 76 [седамдесет и шест] | нешто образложити 2

76 [seitsemänkymmentäkuusi] perustella jotakin 2

Зашто ниси дошао / дошла?	Miksi et tullut?
Био / Била сам болестан / болесна.	Olin kipeä.
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна.	En tullut, koska olin kipeä.
Зашто она није дошла?	Miksi hän ei tullut?
Она је била уморна.	Hän oli väsynyt.
Она није дошла, јер је била уморна.	Hän ei tullut, koska oli väsynyt.
Зашто он није дошао?	Miksi hän ei tullut?
Он није имао воље.	Häntä ei huvittanut.
Он није дошао, јер није имао воље.	Hän ei tullut, koska häntä ei huvittanut.
Зашто ви нисте дошли?	Miksi te ette tulleet?
Наш ауто је покварен.	Automme on rikki.
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен.	Me emme tulleet, koska meidän automme on rikki.
Зашто људи нису дошли?	Miksi ihmiset eivät tulleet?
Пропустили су воз.	He myöhästyivät junasta.
Они нису дошли, јер су пропустили воз.	He eivät tulleet, koska myöhästyivät junasta.
Зашто ти ниси дошао / дошла?	Miksi sinä et tullut?
Ја нисам смео / смела.	En saanut lupaa.
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела.	Minä en tullut, koska en saanut lupaa.

Компјутер је у стању да реконструише речи које је чуо

Човек већ одавно машта о томе да чита туђе мисли. Свако је у једном тренутку пожелео да може да прочита мисли неке особе. Но овај сан се још увек није остварио. Чак ни уз помоћ модерне технологије нисмо у стању да читамо мисли. То што други мисле остаје тајна. Зато можемо препознати шта други чују! Доказ за ово налазимо у научним експериментима. Научницима је пошло за руком да реконструишу речи које су чули. У ту сврху је вршена анализа можданих таласа испитаника. Када нешто чујемо, мозак постаје активан. Он мора прерадити садржај који је чуо. У том процесу долази до стварања једног одређеног облика активности. Ту активност можемо забележити уз помоћ електрода. Тај запис се такође може даље прерађивати. Уз помоћ компјутера може се преводити у звучни облик. На овај начин се се реч која се чује може препознати. Овај принцип функционише са свим речима. Свака реч коју чујемо производи одређени сигнал. Тај сигнал увек има везе са звучањем речи. Сада га “само” треба превести у звучни сигнал. Уколико нам је облик речи познат, знамо и о којој се речи ради. У експерименту су испитаници слушали и праве и измишљене речи. Значи, део ријечи које су се чуле није постојао. Упркос томе и оне су се могле реконструисати. Компјутер може изговарати тако препознате речи. Такође је могуће приказати их на монитору. Научници се надају да ће ускоро бити у могућности да боље разумеју језичке сигнале. Тако се сан о читању мисли наставља ...