српски » фински | 13 [тринаест] | Делатности

13 [kolmetoista] Toimintoja

Шта ради Марта?	Mitä Martha tekee?
Она ради у бироу.	Hän työskentelee toimistossa.
Она ради на компјутеру.	Hän työskentelee tietokoneella.
Где је Марта?	Missä Martha on?
У биоскопу.	Elokuvissa.
Она гледа филм.	Hän katsoo elokuvaa.
Шта ради Петaр?	Mitä Peter tekee?
Он студира на универзитету.	Hän opiskelee yliopistossa.
Он студира језике.	Hän opiskelee kieliä.
Где је Петaр?	Missä Peter on?
У кафићу.	Kahvilassa.
Он пије кафу.	Hän juo kahvia.
Куда радо иду?	Mihin he menevät mielellään?
На концерт.	Konserttiin.
Они радо слушају музику.	He kuuntelevat mielellään musiikkia.
Куда они не иду радо?	Mihin he eivät mene mielellään?
У диско.	Diskoon.
Они не плешу радо.	He eivät tanssi mielellään.

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!