Разговорник

MP3

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

81 [kaheksakümmend üks]	Minevik 1

Изаберите како желите да видите превод:

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.

Није пронађен ниједан видео!

Преузимања су БЕСПЛАТНА за личну употребу, јавне школе или некомерцијалне сврхе.
УГОВОР О ЛИЦЕНЦИ | Молимо пријавите све грешке или нетачне преводе овде!
Импресум | © Цопиригхт 2007 - 2025 Goethe Verlag Starnberg и даваоци лиценци.
Сва права задржана. Контакт

писати	k_r_u_a_a kirjutama k________ kirjutama _________ kirjutama
Он је написао писмо.	T_ k_r_u_a_ k_r_a_ Ta kirjutas kirja. T_ k_______ k_____ Ta kirjutas kirja. __ ________ ______ Ta kirjutas kirja.
А она је написала разгледницу.	J_ t_m_ k_r_u_a_ k_a_d_. Ja tema kirjutas kaardi. J_ t___ k_______ k______ Ja tema kirjutas kaardi. __ ____ ________ _______ Ja tema kirjutas kaardi.

читати	l_g_m_ lugema l_____ lugema ______ lugema
Он је читао илустровани часопис.	T_ l_g_s a_a_i_j_. Ta luges ajakirja. T_ l____ a________ Ta luges ajakirja. __ _____ _________ Ta luges ajakirja.
А она је читала књигу.	J_ t_ l_g_s r_a_a_u_. Ja ta luges raamatut. J_ t_ l____ r________ Ja ta luges raamatut. __ __ _____ _________ Ja ta luges raamatut.

узети	v_t_a võtma v____ võtma _____ võtma
Он је узео цигарету.	T_ v_t_i_ s_g_r_t_. Ta võttis sigareti. T_ v_____ s________ Ta võttis sigareti. __ ______ _________ Ta võttis sigareti.
Она је узела комад чоколаде.	T_ v_t_i_ t_k_ š_k_l_a_i_ Ta võttis tüki šokolaadi. T_ v_____ t___ š_________ Ta võttis tüki šokolaadi. __ ______ ____ __________ Ta võttis tüki šokolaadi.

Он је био неверан, али је она била верна.	T_ o_i t_u_, k_i_ t_m_ o_i t_u_d_s_t_. Ta oli truu, kuid tema oli truudusetu. T_ o__ t____ k___ t___ o__ t__________ Ta oli truu, kuid tema oli truudusetu. __ ___ _____ ____ ____ ___ ___________ Ta oli truu, kuid tema oli truudusetu.
Он је био лењ, али је она била вредна.	T_ o_i l_i_k_ k_i_ t_m_ o_i u_i_. Ta oli laisk, kuid tema oli usin. T_ o__ l_____ k___ t___ o__ u____ Ta oli laisk, kuid tema oli usin. __ ___ ______ ____ ____ ___ _____ Ta oli laisk, kuid tema oli usin.
Он је био сиромашан, али је она била богата.	T_ o_i v_e_e_ k_i_ t_m_ o_i r_k_s_ Ta oli vaene, kuid tema oli rikas. T_ o__ v_____ k___ t___ o__ r_____ Ta oli vaene, kuid tema oli rikas. __ ___ ______ ____ ____ ___ ______ Ta oli vaene, kuid tema oli rikas.

Он није имао новца, већ дуговe.	T_l e_ o_n_d r_h_ v_i_ v_l_d_ Tal ei olnud raha vaid võlad. T__ e_ o____ r___ v___ v_____ Tal ei olnud raha vaid võlad. ___ __ _____ ____ ____ ______ Tal ei olnud raha vaid võlad.
Он није имао среће, већ пех.	T_l e_ o_n_d õ_n_ v_i_ õ_n_t_s_. Tal ei olnud õnne vaid õnnetust. T__ e_ o____ õ___ v___ õ________ Tal ei olnud õnne vaid õnnetust. ___ __ _____ ____ ____ _________ Tal ei olnud õnne vaid õnnetust.
Он није имао успех, већ неуспех.	T_l e_ o_n_d e_u v_i_ ä_a_d_m_s_. Tal ei olnud edu vaid äpardumisi. T__ e_ o____ e__ v___ ä__________ Tal ei olnud edu vaid äpardumisi. ___ __ _____ ___ ____ ___________ Tal ei olnud edu vaid äpardumisi.

Он није био задовољан, већ незадовољан.	T_ e_ o_n_d r_h_l v_i_ r_h_l_l_m_t_. Ta ei olnud rahul vaid rahulolematu. T_ e_ o____ r____ v___ r____________ Ta ei olnud rahul vaid rahulolematu. __ __ _____ _____ ____ _____________ Ta ei olnud rahul vaid rahulolematu.
Он није био срећан, већ несрећан.	T_ e_ o_n_d õ_n_l_k v_i_ õ_n_t_. Ta ei olnud õnnelik vaid õnnetu. T_ e_ o____ õ______ v___ õ______ Ta ei olnud õnnelik vaid õnnetu. __ __ _____ _______ ____ _______ Ta ei olnud õnnelik vaid õnnetu.
Он није био симпатичан, већ антипатичан.	T_ e_ o_n_d s_m_a_t_e v_i_ e_a_ü_p_a_n_. Ta ei olnud sümpaatne vaid ebasümpaatne. T_ e_ o____ s________ v___ e____________ Ta ei olnud sümpaatne vaid ebasümpaatne. __ __ _____ _________ ____ _____________ Ta ei olnud sümpaatne vaid ebasümpaatne.

Разговорник

Историја лингвистике

Мени

Линкови

Преузмите нашу апликацију