српски » дански | 18 [осамнаест] | Чишћење куће

18 [atten] Rengøring

Данас је субота.	I dag er det lørdag.
Данас имамо времена.	I dag har vi tid.
Данас чистимо стан.	I dag gør vi rent i lejligheden.
Ја чистим купатило.	Jeg gør rent i badeværelset.
Мој муж пере ауто.	Min mand vasker bilen.
Деца перу бицикла.	Børnene pudser cyklerne.
Бака залива цвеће.	Bedstemor vander blomsterne.
Деца поспремају дечију собу.	Børnene rydder op i børneværelset.
Мој муж поспрема свој писаћи сто.	Min mand rydder op på sit skrivebord.
Ја стављам веш у машину за прање веша.	Jeg putter vasketøjet i vaskemaskinen.
Ја простирем веш.	Jeg hænger vasketøjet op.
Ја пеглам веш.	Jeg stryger vasketøjet.
Прозори су прљави.	Vinduerne er snavsede.
Под је прљав.	Gulvet er snavset.
Посуђе је прљаво.	Servicet er beskidt.
Ко чисти прозоре?	Hvem pudser vinduerne?
Ко усисава прашину?	Hvem støvsuger?
Ко пере посуђе?	Hvem vasker op?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!