српски » бугарски | 76 [седамдесет и шест] | нешто образложити 2

76 [седемдесет и шест] аргументирам нещо 2

76 [sedemdeset i shest] argumentiram neshcho 2

Зашто ниси дошао / дошла?	Ти защо не дойде?; Ti zashcho ne doyde?
Био / Била сам болестан / болесна.	Аз бях болен / болна.; Az byakh bolen / bolna.
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна.	Аз не дойдох, защото бях болен / болна.; Az ne doydokh, zashchoto byakh bolen / bolna.
Зашто она није дошла?	Защо тя не дойде?; Zashcho tya ne doyde?
Она је била уморна.	Тя беше уморена.; Tya beshe umorena.
Она није дошла, јер је била уморна.	Тя не дойде, защото беше уморена.; Tya ne doyde, zashchoto beshe umorena.
Зашто он није дошао?	Защо той не дойде?; Zashcho toy ne doyde?
Он није имао воље.	Той нямаше желание.; Toy nyamashe zhelanie.
Он није дошао, јер није имао воље.	Той не дойде, защото нямаше желание.; Toy ne doyde, zashchoto nyamashe zhelanie.
Зашто ви нисте дошли?	Защо не дойдохте?; Zashcho ne doydokhte?
Наш ауто је покварен.	Колата ни е повредена.; Kolata ni ye povredena.
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен.	Ние не дойдохме, защото колата ни е повредена.; Nie ne doydokhme, zashchoto kolata ni ye povredena.
Зашто људи нису дошли?	Защо хората не дойдоха?; Zashcho khorata ne doydokha?
Пропустили су воз.	Те изпуснаха влака.; Te izpusnakha vlaka.
Они нису дошли, јер су пропустили воз.	Те не дойдоха, защото изпуснаха влака.; Te ne doydokha, zashchoto izpusnakha vlaka.
Зашто ти ниси дошао / дошла?	Защо не дойде?; Zashcho ne doyde?
Ја нисам смео / смела.	Не биваше.; Ne bivashe.
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела.	Аз не дойдох, защото не биваше.; Az ne doydokh, zashchoto ne bivashe.

Компјутер је у стању да реконструише речи које је чуо

Човек већ одавно машта о томе да чита туђе мисли. Свако је у једном тренутку пожелео да може да прочита мисли неке особе. Но овај сан се још увек није остварио. Чак ни уз помоћ модерне технологије нисмо у стању да читамо мисли. То што други мисле остаје тајна. Зато можемо препознати шта други чују! Доказ за ово налазимо у научним експериментима. Научницима је пошло за руком да реконструишу речи које су чули. У ту сврху је вршена анализа можданих таласа испитаника. Када нешто чујемо, мозак постаје активан. Он мора прерадити садржај који је чуо. У том процесу долази до стварања једног одређеног облика активности. Ту активност можемо забележити уз помоћ електрода. Тај запис се такође може даље прерађивати. Уз помоћ компјутера може се преводити у звучни облик. На овај начин се се реч која се чује може препознати. Овај принцип функционише са свим речима. Свака реч коју чујемо производи одређени сигнал. Тај сигнал увек има везе са звучањем речи. Сада га “само” треба превести у звучни сигнал. Уколико нам је облик речи познат, знамо и о којој се речи ради. У експерименту су испитаници слушали и праве и измишљене речи. Значи, део ријечи које су се чуле није постојао. Упркос томе и оне су се могле реконструисати. Компјутер може изговарати тако препознате речи. Такође је могуће приказати их на монитору. Научници се надају да ће ускоро бити у могућности да боље разумеју језичке сигнале. Тако се сан о читању мисли наставља ...