српски » черкески | 81 [осамдесет и један] | Прошлост 1

81 [тIокIиплIырэ зырэ] БлэкIыгъэ шъуашэр 1

81 [tIokIiplIyrje zyrje] BljekIygje shuashjer 1

писати	тхэн; thjen
Он је написао писмо.	Ащ (хъулъфыгъ) письмэ ытхыщтыгъ.; Ashh (hulfyg) pis'mje ythyshhtyg.
А она је написала разгледницу.	ЫкIи ащ (бзылъфыгъ) открыткэ ытхыщтыгъ.; YkIi ashh (bzylfyg) otkrytkje ythyshhtyg.
читати	еджэн; edzhjen
Он је читао илустровани часопис.	Ар (хъулъфыгъ) журнал хъэрэ-пкIарэм еджэщтыгъ.; Ar (hulfyg) zhurnal hjerje-pkIarjem edzhjeshhtyg.
А она је читала књигу.	Ар (бзылъфыгъ) тхылъ еджэщтыгъ.; Ar (bzylfyg) thyl edzhjeshhtyg.
узети	штэн; shtjen
Он је узео цигарету.	Ащ (хъулъфыгъ) тутыныр ыштагъ.; Ashh (hulfyg) tutynyr yshtag.
Она је узела комад чоколаде.	40;щ (бзылъфыгъ) шоколад такъыр ыштагъ.; Ashh (bzylfyg) shokolad takyr yshtag.
Он је био неверан, али је она била верна.	Ащ (хъулъфыгъ) шъыпкъагъэ хэлъыгъэп, ау ар (бзылъфыгъ) фэшъыпкъагъ.; Ashh (hulfyg) shypkagje hjelygjep, au ar (bzylfyg) fjeshypkag.
Он је био лењ, али је она била вредна.	Ар (хъулъфыгъ) шъхьахынагъ, ау ар (бзылъфыгъ) хъупхъагъэ.; Ar (hulfyg) shh'ahynag, au ar (bzylfyg) huphagje.
Он је био сиромашан, али је она била богата.	Ар (хъулъфыгъ) тхьамыкIагъ, ау ар (бзылъфыгъ) баигъэ.; Ar (hulfyg) th'amykIag, au ar (bzylfyg) baigje.
Он није имао новца, већ дуговe.	Ащ (хъулъфыгъ) ахъщэ иIагъэп, чIыфэхэр телъыгъэх нахь.; Ashh (hulfyg) ahshhje iIagjep, chIyfjehjer telygjeh nah'.
Он није имао среће, већ пех.	Ащ (хъулъфыгъ) насып иIагъэп, насыпынчъагъ нахь.; Ashh (hulfyg) nasyp iIagjep, nasypynchag nah'.
Он није имао успех, већ неуспех.	Ащ (хъулъфыгъ) гъэхъагъэ иIагъэп, гъэхъэгъэнчъагъ нахь.; Ashh (hulfyg) gjehagje iIagjep, gjehjegjenchag nah'.
Он није био задовољан, већ незадовољан.	Ар (хъулъфыгъ) рэзагъэп, рэзэнчъэ нахь.; Ar (hulfyg) rjezagjep, rjezjenchje nah'.
Он није био срећан, већ несрећан.	Ар (хъулъфыгъ) насыпышIуагъэп, насыпынчъагъ нахь.; Ar (hulfyg) nasypyshIuagjep, nasypynchag nah'.
Он није био симпатичан, већ антипатичан.	Ар (хъулъфыгъ) гохьыгъэп, гохьынчъагъ нахь.; Ar (hulfyg) goh'ygjep, goh'ynchag nah'.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.