српски » черкески | 80 [осамдесет] | Придеви 3

80 [тIокIиплI] ПлъышъуацIэхэр 3

80 [tIokIiplI] PlyshuacIjehjer 3

Она има пса.	Ащ (бзылъфыгъ) хьэ иI.; Ashh (bzylfyg) h'je iI.
Пас је велик.	Хьэр ины.; H'jer iny.
Она има великог пса.	Ащ (бзылъфыгъ) хьэ ин иI.; Ashh (bzylfyg) h'je in iI.
Она има кућу.	Ащ (бзылъфыгъ) унэ иI.; Ashh (bzylfyg) unje iI.
Кућа је мала.	Унэр цIыкIу.; Unjer cIykIu.
Она има малу кућу.	Ащ (бзылъфыгъ) унэ цIыкIу иI.; Ashh (bzylfyg) unje cIykIu iI.
Он станује у хотелу.	Ар (хъулъфыгъ) хьакIэщым ис.; Ar (hulfyg) h'akIjeshhym is.
Хотел је јефтин.	ХьакIэщыр лъапIэп.; H'akIjeshhyr lapIjep.
Он станује у јефтином хотелу.	Ар (хъулъфыгъ) хьакIэщ мылъапIэм ис.; Ar (hulfyg) h'akIjeshh mylapIjem is.
Он има ауто.	Ащ (хъулъфыгъ) машинэ (ку) иI.; Ashh (hulfyg) mashinje (ku) iI.
Ауто је скупо.	Машинэр (кур) лъапIэ.; Mashinjer (kur) lapIje.
Он има скупо ауто.	Ащ (хъулъфыгъ) машинэ (ку) лъапIэ иI.; Ashh (hulfyg) mashinje (ku) lapIje iI.
Он чита роман.	Ар (хъулъфыгъ) романым еджэ.; Ar (hulfyg) romanym edzhje.
Роман је досадан.	Романыр зэщыгъо.; Romanyr zjeshhygo.
Он чита досадан роман.	Ар (хъулъфыгъ) роман зэщыгъом еджэ.; Ar (hulfyg) roman zjeshhygom edzhje.
Она гледа филм.	Ар (бзылъфыгъ) фильмэм еплъы.; Ar (bzylfyg) fil'mjem eply.
Филм је узбудљив.	Фильмэм узыIэпещэ.; Fil'mjem uzyIjepeshhje.
Она гледа узбудљив филм.	Ар (бзылъфыгъ) узыIэпызыщэрэ фильмэм еплъы.; Ar (bzylfyg) uzyIjepyzyshhjerje fil'mjem eply.

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!