српски » черкески | 68 [шездесет и осам] | велико – мало

68 [тIокIищрэ ирэ] ины – цIыкIу

68 [tIokIishhrje irje] iny – cIykIu

велико и мало	ины ыкIи цIыкIу; iny ykIi cIykIu
Слон је велик.	Пылыр ины.; Pylyr iny.
Миш је мален.	Цыгъор цIыкIу.; Cygor cIykIu.
тамно и светло	шIункI ыкIи нэфы (нэфын); shIunkI ykIi njefy (njefyn)
Ноћ је тамна.	Чэщыр шIункI.; Chjeshhyr shIunkI.
Дан је светао.	Мафэр нэфын.; Mafjer njefyn.
старо и младо.	жъы ыкIи кIэ; zhy ykIi kIje
Наш деда је јако стар.	Титатэ жъы дэд.; Titatje zhy djed.
Пре 70 година био је још млад.	Илъэс 70-рэкIэ узэкIэIэбэжьмэ, ар джыри ныбжьыкIагъ.; Iljes 70-rjekIje uzjekIjeIjebjezh'mje, ar dzhyri nybzh'ykIag.
лепо и ружно	дахэ ыкIи Iае; dahje ykIi Iae
Лептир је леп.	ХьампIырашъор дахэ.; H'ampIyrashor dahje.
Паук је ружан.	Бэджыр Iае.; Bjedzhyr Iae.
дебело и мршаво	пщэр ыкIи од; pshhjer ykIi od
Жена од 100 кила је дебела.	Бзылъфыгъэу килограмишъэ къэзыщэчрэр пщэр.; Bzylfygjeu kilogramishje kjezyshhjechrjer pshhjer.
Мушкарац од 50 кила је мршав.	Хъулъфыгъэу килограмм шъэныкъо къэзыщэчрэр од.; Hulfygjeu kilogramm shjenyko kjezyshhjechrjer od.
скупо и јефтино	лъапIэ ыкIи пыут; lapIje ykIi pyut
Ауто је скупо.	Машинэр лъапIэ.; Mashinjer lapIje.
Новине су јефтине.	Гъэзетыр пыут.; Gjezetyr pyut.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.