српски » черкески | 23 [двадесет и три] | Учити стране језике

23 [тIокIырэ щырэ] IэкIыб къэралыгъуабзэхэр зэгъэшIэн

23 [tIokIyrje shhyrje] IjekIyb kjeralyguabzjehjer zjegjeshIjen

Где сте научили шпански?	Испаныбзэр тыдэ щызэбгъэшIагъа?; Ispanybzjer tydje shhyzjebgjeshIaga?
Знате ли и португалски?	Португалыбзи ошIа?; Portugalybzi oshIa?
Да, а такође знам и нешто италијански.	Ары, итальяныбзэри макIэу.; Ary, ital'janybzjeri makIjeu.
Мислим да говорите веома добро.	СызэрэхаплъэрэмкIэ, дэгъоу укъэгущыIэ.; SyzjerjehapljerjemkIje, djegou ukjegushhyIje.
Ти језици су прилично слични.	Бзэхэр зэфэдэкIаех.; Bzjehjer zjefjedjekIaeh.
Могу их добро да разумем.	Ахэр дэгъоу къызгурэIох.; Ahjer djegou kyzgurjeIoh.
Али говорити и писати је тешко.	Ау урыгущыIэныр ыкIи утхэныр хьылъэ.; Au urygushhyIjenyr ykIi uthjenyr h'ylje.
Још правим много грешака.	Джыри хэукъоныгъэ баIо хэсэшIыхьэ.; Dzhyri hjeukonygje baIo hjesjeshIyh'je.
Исправите ме молим увек.	СыолъэIу, ренэу сыкъэгъэтэрэзыжьзэ шIы.; SyoljeIu, renjeu sykjegjetjerjezyzh'zje shIy.
Ваш изговор је сасвим добар.	УикъэIуакIэ дэгъукIай.; UikjeIuakIje djegukIaj.
Имате мали акценат.	Акцент тIэкIу уиI ныIэп.; Akcent tIjekIu uiI nyIjep.
Препознаје се одакле долазите.	УкъыздэкIырэр къэошIэ.; UkyzdjekIyrjer kjeoshIje.
Који је Ваш матерњи језик?	Тара уиныдэлъфыбзэр?; Tara uinydjelfybzjer?
Идете ли на курс језика?	Бзэр зыщарагъашIэрэ курсхэм окIуа?; Bzjer zyshharagashIjerje kurshjem okIua?
Који уџбеник користите?	Сыд фэдэ тхылъа бгъэфедэрэр?; Syd fjedje thyla bgjefedjerjer?
У овом моменту не знам како се зове.	Джыдэдэм ыцIэ къэсIонэу сшIэрэп.; Dzhydjedjem ycIje kjesIonjeu sshIjerjep.
Не могу се сетити наслова.	ЫцIэ къысфэугупшысыжьрэп.; YcIje kysfjeugupshysyzh'rjep.
Заборавио / Заборавила сам то.	Сщыгъупшагъ.; Sshhygupshag.

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!