српски » турски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [yetmiş bir] bir şey istemek

Шта хоћете ви?	Ne istiyorsunuz?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Futbol mu oynamak istiyorsunuz?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Arkadaşları mı ziyaret etmek istiyorsunuz?
хтети	istemek
Ја не желим стићи касно.	Geç gelmek istemiyorum.
Ја нећу да идем тамо.	Oraya gitmek istemiyorum.
Ја хоћу да идем кући.	Eve gitmek istiyorum.
Ја хоћу да останем код куће.	Evde kalmak istiyorum.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Yalnız olmak istiyorum.
Хоћеш ли остати овде?	Burada kalmak mı istiyorsun?
Хоћеш ли овде јести?	Burada mı yemek yemek istiyorsun?
Хоћеш ли овде спавати?	Burada mı uyumak istiyorsun?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Yarın mı yola çıkmak istiyorsunuz?
Хоћете ли остати до сутра?	Yarına kadar kalmak mı istiyorsunuz?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Hesabı yarın mı ödemek istiyorsunuz?
Хоћете ли у дискотеку?	Diskoya mı gitmek istiyorsunuz?
Хоћете ли у биоскоп?	Sinemaya mı gitmek istiyorsunuz?
Хоћете ли у кафић?	Pastaneye mi gitmek istiyorsunuz?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!