српски » албански | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [shtatёdhjetёenjё] tё duash diçka

Шта хоћете ви?	Çfarё doni?
Хоћете ли ви играти фудбал?	A doni tё luani futboll?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	A doni tё vizitoni shokёt?
хтети	dua
Ја не желим стићи касно.	Nuk dua tё vij vonё.
Ја нећу да идем тамо.	Unё nuk dua tё shkoj atje.
Ја хоћу да идем кући.	Dua tё shkoj nё shtёpi.
Ја хоћу да останем код куће.	Dua tё rri nё shtёpi.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Dua tё rri vetёm.
Хоћеш ли остати овде?	Do tё rrish kёtu?
Хоћеш ли овде јести?	Do tё hash kёtu?
Хоћеш ли овде спавати?	A do tё flesh kёtu?
Хоћете ли сутра отпутовати?	A doni tё niseni nesёr?
Хоћете ли остати до сутра?	A do tё rrini deri nesёr?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Doni ta paguani llogarinё nesër?
Хоћете ли у дискотеку?	A doni tё shkoni nё disko?
Хоћете ли у биоскоп?	A do tё shkoni nё kinema?
Хоћете ли у кафић?	A do shkoni nё kafe?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!