српски » летонски | 84 [осамдесет и четири] | Прошлост 4

84 [astoņdesmit četri] Pagātne 4

читати	lasīt
Ја сам читао / читала.	Es lasīju.
Ја сам прочитао / прочитала цеo роман.	Es izlasīju visu romānu.
разумети	saprast
Ја сам разумео / разумела.	Es sapratu.
Ја сам разумео / разумела цеo текст.	Es sapratu visu tekstu.
одговорити	atbildēt
Ја сам одговорио / одговорила.	Es atbildēju.
Ја сам одговорио / одговорила на сва питања.	Es atbildēju uz visiem jautājumiem.
Ја то знам – ја сам то знао / знала.	Es to zinu – es to zināju.
Ја пишем то – ја сам то писао / писала.	Es to rakstu – es to uzrakstīju.
Ја чујем то – ја сам то чуо / чула.	Es to dzirdu – es to dzirdēju.
Ја узимам то – ја сам то узео / узела.	Es to nesu – es to atnesu.
Ја доносим то – ја сам то донео / донела.	Es to nesu – es to atnesu.
Ја купујем то – ја сам то купио / купила.	Es to pērku – es to nopirku.
Ја очекујем то – ја сам то очекивао / очекивала.	Es to gaidu – es to gaidīju.
Ја објашњавам то – ја сам то објаснио / објаснила.	Es to paskaidroju – es to paskaidroju.
Ја познајем то – ја сам то познавао / познавала.	Es to pazīstu – es to pazinu.

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...