српски » летонски | 18 [осамнаест] | Чишћење куће

18 [astoņpadsmit] Mājas uzkopšana

Данас је субота.	Šodien ir sestdiena.
Данас имамо времена.	Šodien mums ir laiks.
Данас чистимо стан.	Šodien mēs uzkopjam dzīvokli.
Ја чистим купатило.	Es uzkopju vannas istabu.
Мој муж пере ауто.	Mans vīrs mazgā mašīnu.
Деца перу бицикла.	Bērni tīra divriteņus.
Бака залива цвеће.	Vecmāmiņa aplej puķes.
Деца поспремају дечију собу.	Bērni uzkopj bērnu istabu.
Мој муж поспрема свој писаћи сто.	Mans vīrs sakārto savu rakstāmgaldu.
Ја стављам веш у машину за прање веша.	Es salieku veļu veļas mašīnā.
Ја простирем веш.	Es izkaru veļu.
Ја пеглам веш.	Es gludinu veļu.
Прозори су прљави.	Logi ir netīri.
Под је прљав.	Grīda ir netīra.
Посуђе је прљаво.	Trauki ir netīri.
Ко чисти прозоре?	Kas nospodrinās logus?
Ко усисава прашину?	Kas izsūks putekļus?
Ко пере посуђе?	Kas nomazgās traukus?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!