српски » индонезијски | 46 [четрдесет и шест] | У дискотеци

46 [empat puluh enam] Di Diskotek

Да ли је место слободно?	Apakah tempat ini kosong?
Могу ли сести до Вас?	Bolehkah saya duduk di dekat Anda?
Радо.	Silakan.
Како Вам се свиђа музика?	Apa pendapat Anda tentang musiknya?
Мало је прегласна.	Agak sedikit terlalu keras.
Али бенд свира сасвим добро.	Tapi bandnya cukup bagus.
Јесте ли често овде?	Anda sering kemari?
Не, ово је први пут.	Tidak, ini pertama kali.
Ја још никада нисам био / била овде.	Saya belum pernah kemari.
Плешете ли?	Anda suka berdansa?
Можда касније.	Mungkin nanti.
Ја не знам тако добро плесати.	Saya tidak begitu bisa berdansa.
То је јако једноставно.	Itu sangat mudah.
Ја ћу Вам показати.	Saya tunjukkan ke Anda.
Не, радије други пут.	Tidak, lebih baik lain kali saja.
Чекате ли некога?	Apakah Anda menunggu seseorang?
Да, мог пријатеља.	Ya, teman saya.
Ено га тамо иза долази!	Itu dia di belakang!

Језик слика

Једна немачка пословица каже : Слика нам каже више од стотину речи. То значи да се слике врло често разумеју боље од говора. Слике такође могу боље да преносе емоције. Из тог разлога реклама употребљава много слика. Слике функционишу другачије од језика. Оне нам истовремено приказују неколико ствари и то у њиховој целокупности. То значи да цела слика постиже известан учинак. У језику се већином користи више речи. Но слике и речи иду руку под руку. Да би описали неку слику, потребне су нам речи. Али, многе текстове можемо разумети тек уз помоћ слике. Лингвисти већ дуже време проучавају однос између слика и говора. Поставља се питање да ли слике у ствари представљају један засебан језик. Ако је нешто снимљено, можемо гледати слике. Али порука филма није конкретна. Уколико једна слика треба да функционише као говор, мора бити конкретна. Што мање приказује - то је јаснија порука. Пиктограми ово одлично илуструју. То су једноставни и јасни симболи у облику сличице. Они замењују вербални језик и као такви су облик визуелне комуникације. Свакоме је познат пиктограм “забрањено пушење”. На њему је приказана цигарета прекрижена косом цртом. Захвањујући глобализацији слике добијају на значају. При томе се мора научити сликовни језик. Он се не разуме у читавом свету, мада тако многи мисле. То је зато што наше разумевање слика зависи од културе из које потичемо. Шта видимо зависи од бројних чинилаца. Према томе, неки људи не виде цигарете већ само тамне линије.