српски » индонезијски | 13 [тринаест] | Делатности

13 [tiga belas] Aktivitas

Шта ради Марта?	Apa pekerjaan Martha?
Она ради у бироу.	Dia bekerja di kantor.
Она ради на компјутеру.	Dia bekerja dengan komputer.
Где је Марта?	Di mana Martha?
У биоскопу.	Di bioskop.
Она гледа филм.	Dia sedang menonton film.
Шта ради Петaр?	Apa aktivitas Peter?
Он студира на универзитету.	Dia belajar di universitas.
Он студира језике.	Dia belajar bahasa.
Где је Петaр?	Di mana Peter?
У кафићу.	Di kafetaria.
Он пије кафу.	Dia minum kopi.
Куда радо иду?	Mereka suka pergi ke mana?
На концерт.	Ke konser.
Они радо слушају музику.	Mereka senang mendengarkan musik.
Куда они не иду радо?	Mereka tidak suka pergi ke mana?
У диско.	Ke diskotek.
Они не плешу радо.	Mereka tidak suka berdansa.

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!