српски » естонски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [seitsekümmend üks] midagi tahtma

Шта хоћете ви?	Mida te tahate?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Tahate te jalgpalli mängida?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Tahate te sõpru külastada?
хтети	tahtma
Ја не желим стићи касно.	Ma ei taha hiljaks jääda.
Ја нећу да идем тамо.	Ma ei taha sinna minna.
Ја хоћу да идем кући.	Ma tahan koju minna.
Ја хоћу да останем код куће.	Ma tahan koju jääda.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Ma tahan üksi olla.
Хоћеш ли остати овде?	Tahad sa siia jääda?
Хоћеш ли овде јести?	Tahad sa siin süüa?
Хоћеш ли овде спавати?	Tahad sa siin magada?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Tahate te homme ära sõita?
Хоћете ли остати до сутра?	Tahate te homseni jääda?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Tahate te arve alles homme maksta?
Хоћете ли у дискотеку?	Tahate te diskole minna?
Хоћете ли у биоскоп?	Tahate te kinno?
Хоћете ли у кафић?	Tahate te kohvikusse?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!