српски » шпански | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [setenta y uno] querer algo

Шта хоћете ви?	¿Qué queréis?
Хоћете ли ви играти фудбал?	¿Queréis jugar al fútbol?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	¿Queréis visitar a unos amigos?
хтети	querer
Ја не желим стићи касно.	(Yo) no quiero venir tarde.
Ја нећу да идем тамо.	No quiero ir.
Ја хоћу да идем кући.	Quiero irme a casa.
Ја хоћу да останем код куће.	Quiero quedarme en casa.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Quiero estar solo /-a.
Хоћеш ли остати овде?	¿Quieres quedarte aquí?
Хоћеш ли овде јести?	¿Quieres comer aquí?
Хоћеш ли овде спавати?	¿Quieres dormir aquí?
Хоћете ли сутра отпутовати?	¿Quiere irse (usted) mañana?
Хоћете ли остати до сутра?	¿Quiere quedarse (usted) hasta mañana?
Хоћете ли сутра платити рачун?	¿Quiere pagar (usted) la cuenta mañana?
Хоћете ли у дискотеку?	¿Queréis ir a la discoteca?
Хоћете ли у биоскоп?	¿Queréis ir al cine?
Хоћете ли у кафић?	¿Queréis ir a un café?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!