српски » шпански | 70 [седамдесет] | нешто желети

70 [setenta] querer algo

Желите ли пушити?	¿Querría (usted) fumar?
Желите ли играти?	¿Querría (usted) bailar?
Желите ли шетати?	¿Querría (usted) pasear?
Ја желим пушити.	(Yo) querría fumar.
Желиш ли цигарету?	¿Querrías un cigarrillo?
Он жели ватру.	(Él) querría un encendedor.
Ја желим нешто пити.	(Yo) querría beber algo.
Ја желим нешто јести.	Querría comer algo.
Ја се желим мало одморити.	Querría descansar un poco.
Ја Вас желим нешто питати.	Querría preguntarle algo.
Ја Вас желим за нешто замолити.	Querría pedirle algo.
Ја Вас желим на нешто позвати.	Querría invitarle / -la a algo.
Шта желите, молим?	¿Qué querría / desea?
Желите ли кафу?	¿Querría (usted) un café?
Или радије желите чај?	¿O prefiere un té?
Ми се желимо возити кући.	Querríamos irnos a casa.
Желите ли ви такси?	¿Querríais un taxi?
Они желе телефонирати.	(Ellos / ellas) querrían llamar por teléfono.

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...