српски » каталонски | 18 [осамнаест] | Чишћење куће

18 [divuit] Fer neteja

Данас је субота.	Avui és dissabte.
Данас имамо времена.	Avui tenim temps.
Данас чистимо стан.	Avui netegem l’apartament.
Ја чистим купатило.	Jo netejo la cambra de bany.
Мој муж пере ауто.	El meu marit renta el cotxe.
Деца перу бицикла.	Els nens netegen les bicicletes.
Бака залива цвеће.	L’àvia rega les flors.
Деца поспремају дечију собу.	Els nens ordenen l’habitació dels nens.
Мој муж поспрема свој писаћи сто.	El meu marit ordena el seu escriptori.
Ја стављам веш у машину за прање веша.	(Jo) poso la roba a la rentadora.
Ја простирем веш.	(Jo) estenc la roba.
Ја пеглам веш.	(Jo) planxo la roba.
Прозори су прљави.	Les finestres estan brutes.
Под је прљав.	El terra està brut.
Посуђе је прљаво.	La vaixella és bruta.
Ко чисти прозоре?	Qui neteja les finestres?
Ко усисава прашину?	Qui passa l’aspiradora?
Ко пере посуђе?	Qui renta la vaixella?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!