српски » бугарски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [седемдесет и едно] искам, желая нещо

71 [sedemdeset i yedno] iskam, zhelaya neshcho

Шта хоћете ви?	Какво искате?; Kakvo iskate?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Искате ли да играете футбол?; Iskate li da igraete futbol?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Искате ли да посетите приятелите си?; Iskate li da posetite priyatelite si?
хтети	Искам; Iskam
Ја не желим стићи касно.	Не искам да закъснявам.; Ne iskam da zakysnyavam.
Ја нећу да идем тамо.	Не искам да ходя там.; Ne iskam da khodya tam.
Ја хоћу да идем кући.	Искам да си отида у дома.; Iskam da si otida u doma.
Ја хоћу да останем код куће.	Искам да остана у дома.; Iskam da ostana u doma.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Искам да съм сам / сама.; Iskam da sym sam / sama.
Хоћеш ли остати овде?	Искаш ли да останеш тук?; Iskash li da ostanesh tuk?
Хоћеш ли овде јести?	Искаш ли да се храниш тук?; Iskash li da se khranish tuk?
Хоћеш ли овде спавати?	Искаш ли да спиш тук?; Iskash li da spish tuk?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Утре ли искате да заминете?; Utre li iskate da zaminete?
Хоћете ли остати до сутра?	До утре ли желаете да останете?; Do utre li zhelaete da ostanete?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Утре ли желаете да платите сметката?; Utre li zhelaete da platite smetkata?
Хоћете ли у дискотеку?	На дискотека ли искате да отидете?; Na diskoteka li iskate da otidete?
Хоћете ли у биоскоп?	На кино ли искате да отидете?; Na kino li iskate da otidete?
Хоћете ли у кафић?	В кафенето ли искате да отидете?; V kafeneto li iskate da otidete?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!