српски » африкански | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [een en sewentig] iets wil

Шта хоћете ви?	Wat wil julle doen?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Wil julle sokker speel?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Wil julle vriende besoek?
хтети	wil
Ја не желим стићи касно.	Ek wil nie laat kom nie.
Ја нећу да идем тамо.	Ek wil nie daarheen gaan nie.
Ја хоћу да идем кући.	Ek wil huis toe gaan.
Ја хоћу да останем код куће.	Ek wil by die huis / tuis bly.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Ek wil alleen wees.
Хоћеш ли остати овде?	Wil jy hier bly?
Хоћеш ли овде јести?	Wil jy hier eet?
Хоћеш ли овде спавати?	Wil jy hier slaap?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Wil u môre vertrek?
Хоћете ли остати до сутра?	Wil u tot môre bly?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Wil u die rekening eers môre betaal?
Хоћете ли у дискотеку?	Wil julle na die disko toe gaan?
Хоћете ли у биоскоп?	Wil julle na die bioskoop toe gaan?
Хоћете ли у кафић?	Wil julle na die koffiewinkel toe gaan?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!