српски » черкески | 91 [деведесет и један] | Зависне реченице са да 1

91 [тIокIиплIырэ пшIыкIузырэ] ГущыIэухыгъэ гуадзэхэр 1

91 [tIokIiplIyrje pshIykIuzyrje] GushhyIjeuhygje guadzjehjer 1

Време ће можда сутра бити боље.	Енэгуягъо, неущ ом изытет нахьышIу хъункIэ.; Enjegujago, neushh om izytet nah'yshIu hunkIje.
Одакле знате то?	Тыдэ о ар щыпшIэра?; Tydje o ar shhypshIjera?
Ја се надам да ће бити боље.	Сэгугъэ, нахьышIу хъунэу.; Sjegugje, nah'yshIu hunjeu.
Он долази сасвим сигурно.	Ар шъыпкъэу къэкIощт.; Ar shypkjeu kjekIoshht.
Да ли је то сигурно?	Уицыхьэ телъа?; Uicyh'je tela?
Знам да он долази.	Сэ сэшIапэ ар къызэрэкIощтыр.; Sje sjeshIapje ar kyzjerjekIoshhtyr.
Он ће сигурно назвати.	Ар шъыпкъэу къытеощт.; Ar shypkjeu kyteoshht.
Стварно?	ШъыпкъэмкIэ?; ShypkjemkIje?
Ја верујем да ће назвати.	Ар телефонкIэ къытеонэу сэлъытэ.; Ar telefonkIje kyteonjeu sjelytje.
Вино је сигурно старо.	Санэр, щэч хэмылъэу, жъы (ныбжь иI).; Sanjer, shhjech hjemyljeu, zhy (nybzh' iI).
Знате ли то сигурно?	Ар ошIапа?; Ar oshIapa?
Ја претпостављам да је старо.	Ащ ныбжь иIэу сыхэплъэ.; Ashh nybzh' iIjeu syhjeplje.
Наш шеф добро изгледа.	ТиIэшъхьэтет теплъэшIу иI.; TiIjeshh'jetet tepljeshIu iI.
Сматрате ли?	Арэущтэу ухаплъа?; Arjeushhtjeu uhapla?
Сматрам да чак врло добро изгледа.	ЦIыф дэхэ дэдэу сэлъытэ.; CIyf djehje djedjeu sjelytje.
Шеф сигурно има девојку.	ТиIэшъхьэтет гъэнэфагъэу къэщэн иI.; TiIjeshh'jetet gjenjefagjeu kjeshhjen iI.
Верујете ли стварно?	Арэущтэу шъыпкъэмкIэ ухаплъа?; Arjeushhtjeu shypkjemkIje uhapla?
Врло је могуће да има девојку.	Къэщэн иIэнкIэ мэхъу.; Kjeshhjen iIjenkIje mjehu.

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...