српски » черкески | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [тIокIищрэ пшIыкIузырэ] Зыгорэм фэен

71 [tIokIishhrje pshIykIuzyrje] Zygorjem fjeen

Шта хоћете ви?	Сыд шъузыфаер?; Syd shuzyfaer?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Футбол шъуешIэнэу шъуфая?; Futbol shueshIjenjeu shufaja?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Шъуиныбджэгъухэр зэжъугъэлъэгъухэ шъушIоигъуа?; Shuinybdzhjeguhjer zjezhugjeljeguhje shushIoigua?
хтети	фэен / шIоигъон; fjeen / shIoigon
Ја не желим стићи касно.	КIасэу сыкъэкIожьы сшIоигъоп.; KIasjeu sykjekIozh'y sshIoigop.
Ја нећу да идем тамо.	Ащ сыкIонэу сыфаеп.; Ashh sykIonjeu syfaep.
Ја хоћу да идем кући.	Унэм сыкIожьы сшIоигъу.; Unjem sykIozh'y sshIoigu.
Ја хоћу да останем код куће.	Унэм сыкъинэ сшIоигъу.; Unjem sykinje sshIoigu.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Сизакъоу сыкъанэ сшIоигъу.; Sizakou sykanje sshIoigu.
Хоћеш ли остати овде?	Мыщ укъанэ пшIоигъуа?; Myshh ukanje pshIoigua?
Хоћеш ли овде јести?	Мыщ ущышхэ пшIоигъуа?; Myshh ushhyshhje pshIoigua?
Хоћеш ли овде спавати?	Мыщ ущычъые пшIоигъуа?; Myshh ushhychye pshIoigua?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Неущ шъуежьэжьы шъушIоигъуа?; Neushh shuezh'jezh'y shushIoigua?
Хоћете ли остати до сутра?	Неущ нэсэ шъукъанэ шъушIоигъуа?; Neushh njesje shukanje shushIoigua?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Счётыр неущ къэптымэ пшIоигъуа?; Schjotyr neushh kjeptymje pshIoigua?
Хоћете ли у дискотеку?	Дискотекэм шъукIонэу шъуфая?; Diskotekjem shukIonjeu shufaja?
Хоћете ли у биоскоп?	Кином шъукIонэу шъуфая?; Kinom shukIonjeu shufaja?
Хоћете ли у кафић?	Кафем шъукIонэу шъуфая?; Kafem shukIonjeu shufaja?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!